Letra Ratnik paorskog konja Djordje Balasevic

Ratnik paorskog konja

Kada se Braca devetneste vrn'o, s dalekog fronta 'di soldat je bivo, prič'o nam kako ga trefilo zrno, pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o.
A mi, a mi smo bili derani.
Prič'o nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je be?'o, pa kako je opsov'o nekog majora i zbog tog posle na robiji le?'o.
A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
Prič'o nam kako je pre?'o Karpate, zujali meci k'o rojevi pčela.
Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate, al' nije mi ?ao ni ljudi, ni sela.
Ej, ?ao mi konja..." Kada se Braca devetneste vrn'o, svake je večeri prič'o na ?oru kol'ko je curica usput prevrn'o i kako topovi livade oru.
A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
Čim Braca korak iz avlije kroči skupi se dru'tvo iz na?eg sokaka.
A svi smo imali velike oči, prepuna srca i ma'tu dečaka.
Pa da, jer tad smo bili derani.
Pa da, jer tad smo bili derani.
Psov'o je Braca i krivce i ?rtve, pu?ke i va?ke i rov prepun blata.
Rek'o je: "Ne mo?es prebrojati mrtve jer su se carevi igrali rata.
Ej, ?ao mi konja..." Negde u Braci je paorski koren i mo?e rata i rata da bude.
Kad nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg' ljude.
A mi, a mi smo bili derani i sve jo? je vredelo za nas.
Hej, hej, konji beli nebom terani, kroz san i kroz oblake u kas.