Letra Ostaje mi to sto se volimo Djordje Balasevic

Ostaje mi to sto se volimo

Moj drug iz detinjstva zivi sretno na selu,
k'o u ruskom romanu, tacno tako.
Ima zenu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.

U poslednje vreme ja ga vidjam sve redje,
samo onda, uglavnom, kad nesto slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruzi ruku i kaze:
"Nisi bio odavno".

I secamo se dana kad smo jos bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo blizi istini i tuzi sto smo blizi sledecoj litri.

Pitam ga dal' zna da si otisla, da si otisla.
"Ma nije strasno", kaze on, "Imala je drugog, to znas".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se jos volimo.
"Ma bas si smesan", kaze on, "ponekad si klinac bas".

Moj drug iz detinjstva zivot posmatra skrto,
vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kisi,
koji laze i voli.
Mada smo ucili istu grubu zivotnu skolu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli.

I zato vracam pricu na vremena kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo blizi istini i tuzi sto smo blizi sledecoj litri.

Pitam ga sta sad, kad si otisla, kad si otisla.
"Ma budi mangup", kaze on, "ima mnogo slicnih njoj".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se jos volimo.
"Ma kojesta", gundja on, "dodaj bokal stari moj".

Moj drug iz detinjstva se ozenio zelen,
al' je imao srece, ja vidis nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se cini da ne postoji nacin
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu citav svet jer u casu
moze svasta da stane.

I secamo se dana kad smo jos bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo blizi istini i tuzi sto smo blizi sledecoj litri.

Pitam ga dal' zna da je nevazno sto si otisla.
"Avantura", kaze on, "Sta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to sto se volimo, sto se volimo.
"Dal' zbog vina", kaze on, "al' ovo smesno postaje".