Letra Ljubio sam snašu na salašu Djordje Balasevic

Ljubio sam snašu na salašu

E, ba? sam onomad razmi?lj'o od ?ega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devi?a, birta?a, zna li kogod, pa niko nije znao da mi ka?e. A onda mislim, na posletku, nije to ba? tako zdravo ni va?no. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zve?i, a opet svira. Pa ?u probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam 'ta mi se jedared desilo kad sam i?ao u I?os na va?ar, a jo? sam deran bio.

Krenem ti ja jedared u I?os, bio tamo neki va?ar. Sad, jel' va?ar, jel' sajam, ba? ne mogu ta?no da se setim. Al' 'ta bilo da bilo, baba mi je dao ne'to novaca, 'ta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se mom?io vec po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u I?os i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' 'drepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E ba? tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo ba? voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom pre?icom, preko polja. Nisam se setio onog 'to ka?u: preko pre?e - naokolo bli?e. Ono bilo letno doba, sto bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobra?enije, mo?' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odsko?ilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i ?edan i umoran. Jo? mi je mati kazla: "Ponesi 'tagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, 'ta ?u nosit, tu za dva sata, ?asom ?u ja". Al', vraga, bas mi je falilo.

I vidim, neki sala? se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad 'to, 'ta me kosta? Valjda ?e mi dati par?e 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak ?a?u vode, a nad'o sam se i kakav tanak ?pricer, 'to Ma?ari ka?u "Hozsu lepes", a to na ma?arskom zna?i "dugacak korak".

I kad sam dosao na taj sala?, prvo sto sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je fri?ak, onako, re? malko. A po avliji svuda tr?idu pili?i, brojleri oni 'to se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Od'krinita vrata od pu?nice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. ?unke, slanine, a zna? koje slanine? One 'nako 'to ima red slanine pa red ?unke, pa red slanine pa red ?unke, pa tako jedno pet - ?est puta, ti redovi. Pa ondak, ondak d'igernja?e, pa ?vargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno ?varaka i dro'dina. 'to bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ni'ta mene to nije, 'to bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, ve? neka plava sna?a 'to se muvala levo - desno po avliji i 'ranila ve? pomenute, one - pili?e...

Da sam tada im'o ku?u i njivu,
pet - ?est svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' ?ljivu
uz'o bih tu sna?u plavu.

Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona re?e mi ovako:
"Baba do utorka ne?e da se vrati,
a s materom ?emo lako!"

Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...

Ljubio sam sna?u na sala?u, strasno,
be?e mirisna k'o majska ru?a.
Rekla mi je kona?no, al' suvi?e kasno,
kako ima brkatog mu?a.

Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama mu?a njena.
On mi re?e: "Jel' ti, vandrokasu,
pu??aj o'ma moju sna?u!"

A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...

Ljubio sam sna?u na sala?u, stra?no,
be?e mirisna k'o majska ru?a.
Rekla mi je kona?no, al' suvi?e kasno,
kako ima brkatog mu?a.

Kad ve? ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa prevrn'te plo?u, jer sa druge strane ima jo?, 'ta je posle bilo.

Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, ba? onomad sam ?itao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na ?udan na?in nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja ve? malko brinem i za Slavonski Brod da mu se 'ta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogiàevi? u Ko... Pa svi u kosmosu. ?udo jedno!

A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, 'ta se sve de?ava, jer ja 'ta god sam zami?lj'o, 'ta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se ba? ostvarilo. Eto, onomad mi ba? umro tetak, iz Gospo?inaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, zna? kakve? Ka?u navodnjavaj, ne znam, ?ubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, zna? kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi ne'to niklo. Ja ti ka?em - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i arti?okle, ondak ono, ono drvo 'to crnci pravidu lebac od njega. I, ?udo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.

A u selu - dve ku?e. Jedna ba? na glavnom sokaku. Da ti ne ka?em ni kako se zove sokak, ni koji je broj od ku?e, al' kad do?es, odma' ?e? videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, ?est pend'era sas ulice, od toga ?etiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem mu?katle, a zimi kad nema nikakvog drugog cve?a, ondak one zimske ru?e, sitne, one ?ute, 'to lepo onako miri?u, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju 'to je lepo, ju sto je divno!", i jo? sva'ta govore. Kako i ne bi. Druga ku?a mi tu, ?elo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo 'to je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba ?ivi i mati.

A sala?, e, pita? kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, ?ak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne moze to odjedared. Al' evo, da uzme? konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzja?e? pa ja?e?, i, ja?e? i ja?e?, do uve?e, zna?, i uve?e i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da ja?emo?" - a jo? ste na mom sala?u. Eto, tol'ki je.

U 'tali - ?est konja. ?etir' ova, 'to ih pre?em, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako 'tago?. A dva bela, ona parado?a, samo kad je, kad su neki sve?ari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.

Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Zna? kakve su? K'o iz opateke da su iza?le. Da stane? pa da gleda?, da ka?e?: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obi?no mleko k'o i na?e krave, samo 'to su takve ?iste, k'o sa ?okolade, sa onih slika, mle?ne ?okolade i tako, divota jedna.

Svinja imam dvajes'-pet komada jork?ir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berk?ir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam ne'to i mangurica, imam i prasi?a. ?ivine? Tol'ko ?ivine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Zna? 'ta je: ?uraka i moraka i pataka i gusaka, jesam jo? 'tagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi isko?io osigura?, ne mo?'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pend'er, pa reko': "Ju, sneg pao!", zna?, beli se sala?. Pa ondak mislim, pa ne mo?e biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po sala?u! I ne mo?e? skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne mo?e, dok skupim, opet polak mu?kovi.

Imam ne'to i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pri?am, kol'ko imam i gdi ih dr?im.

Samo, zna?, da ti ka?em o'ma', slabo meni vajda od svega toga 'to sam ti nabrojao. Zna?, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevr?em levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, zna?, pa onda iza?em na gong, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne mo?e? to ni izbrojati, ?udo jedno!" Da!

E, vi?, ondak se s mlogo tuge setim...

Ljubio sam sna?u na sala?u, strasno,
be?e mirisna k'o majska ru?a.
Rekla mi je kona?no, al' suvi?e kasno,
za tog njenog brkatog mu?a.

(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je do?ao i sve... A sad, 'ta bilo da bilo...)

... mu?a.