Letra Ljubio sam snasu na salasu Djordje Balasevic

Ljubio sam snasu na salasu

LJUBIO SAM SNA?U NA SALA?UE, ba? sam onomad razmi?lj'o od čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birta?a, zna li kogod, pa niko nije znao da mi ka?e. A onda mislim, na posletku, nije to ba? tako zdravo ni va?no. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam 'ta mi se jedared desilo kad sam i?ao u Iđo? na va?ar, a jo? sam deran bio.
Krenem ti ja jedared u Iđo?, bio tamo neki va?ar. Sad, jel' va?ar, jel' sajam, ba? ne mogu tačno da se setim. Al' 'ta bilo da bilo, baba mi je dao ne'to novaca, 'ta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio već po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđo? i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' 'drepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E ba? tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo ba? voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog 'to ka?u: preko preče - naokolo bli?e. Ono bilo letno doba, 'to bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobra?enije, mo?' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i ?edan i umoran. Jo? mi je mati kazla: "Ponesi 'tagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, 'ta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, ba? mi je falilo.
I vidim, neki sala? se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad 'to, 'ta me ko'ta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak ča?u vode, a nad'o sam se i kakav tanak ?pricer, 'to Mađari ka?u "Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugačak korak".
I kad sam do?ao na taj sala?, prvo 'to sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je fri?ak, onako, re? malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni 'to se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Od'krinita vrata od pu?nice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. ?unke, slanine, a zna? koje slanine? One 'nako 'to ima red slanine pa red ?unke, pa red slanine pa red ?unke, pa tako jedno pet - ?est puta, ti redovi. Pa ondak, ondak d'igernjače, pa ?vargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno čvaraka i dro'dina. 'to bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ni'ta mene to nije, 'to bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, već neka plava sna?a 'to se muvala levo - desno po avliji i 'ranila već pomenute, one - piliće...
Da sam tada im'o kuću i njivu,pet - ?est svinja i bar jednu kravu,i avliju, u njoj jabuku il' ?ljivuuz'o bih tu sna?u plavu.
Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona reče mi ovako:"
Baba do utorka neće da se vrati,a s materom ćemo lako!"
Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...
Ljubio sam sna?u na sala?u, strasno,be?e mirisna k'o majska ru?a.
Rekla mi je konačno, al' suvi?e kasno,kako ima brkatog mu?a.
Tek tad videh iza plasta senas nekim vilama mu?a njena.
On mi reče: "Jel' ti, vandroka?u,pu?ćaj o'ma moju sna?u!"
A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...
Ljubio sam sna?u na sala?u, strasno,be?e mirisna k'o majska ru?a.
Rekla mi je konačno, al' suvi?e kasno,kako ima brkatog mu?a.
Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, ba? onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se 'ta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u kosmosu. Čudo jedno!
A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, 'ta se sve de?ava, jer ja 'ta god sam zami?lj'o, 'ta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se ba? ostvarilo. Eto, onomad mi ba? umro tetak, iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, zna? kakve? Ka?u navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, zna? kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi ne'to niklo. Ja ti ka?em - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo 'to crnci pravidu lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.
A u selu - dve kuće. Jedna ba? na glavnom sokaku. Da ti ne ka?em ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad dođe?, odma' će? videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, ?est pend'era sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem mu?katle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one zimske ru?e, sitne, one ?ute, 'to lepo onako miri?u, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju 'to je lepo, ju 'to je divno!", i jo? sva'ta govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo 'to je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba ?ivi i mati.
A sala?, e, pita? kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz ?egedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne mo?e to odjedared. Al' evo, da uzme? konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzja?e? pa ja?e?, i, ja?e? i ja?e?, do uveče, zna?, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da ja?emo?" - a jo? ste na mom sala?u. Eto, tol'ki je.
U 'tali - ?est konja. četir' ova, sto ih pre?em, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako 'tagođ. A dva bela, ona parado?a, samo kad je, kad su neki svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.
Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Zna? kakve su? K'o iz opateke da su iza?le. Da stane? pa da gleda?, da ka?e?: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i na?e krave, samo 'to su takve čiste, k'o sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota jedna.
Svinja imam dvajes'-pet komada jork?ir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berk?ir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam ne'to i mangurica, imam i prasica. ?ivine? Tol'ko ?ivine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Zna? 'ta je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam jo? 'tagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne mo?'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pend'er, pa reko': "Ju, sneg pao!", zna?, beli se sala?. Pa ondak mislim, pa ne mo?e biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po sala?u! I ne mo?e? skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne mo?e, dok skupim, opet polak mućkovi.
Imam ne'to i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i gdi ih dr?im.
Samo, zna?, da ti ka?em o'ma', slabo meni vajda od svega toga 'to sam ti nabrojao. Zna?, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, zna?, pa onda izađem na kong, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne mo?e? to ni izbrojati, čudo jedno!" Da!E, vi?, ondak se s mlogo tuge setim...
Ljubio sam sna?u na sala?u, strasno,be?e mirisna k'o majska ru?a.
Rekla mi je konačno, al' suvi?e kasno,za tog njenog brkatog mu?a.(
Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je do?ao i sve... A sad, 'ta bilo da bilo...)